Kordilina Australijska: Nega i održavanje

Kordilina Australijska (Cordyline Australis) je ukrasna biljka karakteristična po svojim crvenkasto zelenim listovima koji su u stanju da u svaki dom unesu notu egzotičnosti. Ona podseća na Dracene a isto tako nije preteška za održavanje, pa je čine jednom od omiljenih sobnih biljaka za odgajivače na našim prostorima. Često ćete je videti i u radnim prostorima, jer zbog svog posebnog oblika stvarno može da transformiše vaš životni i radni ambijent. 

Kao što i njeno samo ime kaže, potiče iz Australije a pripada rodu biljaka Agave. Ali isto tako se može naći i u delovima Afrike, Azije, pa i nekih delova Amerike. Ljudi često ovu biljku zovu i Red Star, iliti Crvena zvezda, a to je, kako i sami zaključujete zbog njenog jedinstvenog izgleda i prirodne crvenkaste boje. Kako gajiti Kordilinu, kako se brinuti o njoj i koji su joj uslovi potrebni, to su sve pitanja na koja ćemo vam danas odgovoriti kako biste mogli pravilno da se brinete o vašoj biljci.

Fizičke karakteristike

Kordilina Australijska je jedna veoma lepa ali i prilagodljiva biljka, pa zato nema ni preterane zahteve kada je u pitanju njeno održavanje. Ističe se svojim dugim, cvenkasto zelenim listovima koji će odmah na prvi pogled privući pažnju bilo kog obožavaoca cveća. Iako prevashodno dolazi iz tropskih i suptropskih delova sveta, veruje se da je njen originalni dom Australija. Ali često možete određene vrste naći i u drugim delovima sveta, kao što su Afrika, Azija i pojedini delovi Amerike. Tako da se može desiti da naiđete na Kordiline koji imaju zelene, žute, pa i ružičaste listove, zavisno od toga odakle potiču.

Stablo ove biljke nalikuje na stabljiku palme, koje je u stanju da dostigne visinu od 60 cm. To je isto tako i maksimum koji možete da očekujete od ove biljke u sobnim uslovima. Što se tiče njenog života na otvorenom ili njenom prirodnom staništu, situacija je znatno drugačija jer tada može da poraste znatno više. Vodi se kao grm ili polugrm, ali neke vrste i izgledaju kao drveće pa i zato mogu toliko visoke da narastu.

Ova biljka je takođe poznata po svojim lekovitim svojstvima. Naime, koristi se kao antiseptik i pomaže kod bubrežnih oboljenja kao diuretik. Isto tako, rizomi ove biljke se mogu koristiti kao hrana jer su veoma slatki. Tako da u nekim predelima i služe kao dodatak salatama.

Održavanje Australijske Kordiline

Kao što smo i pomenuli, Kordilina Australijska je biljka koja je veoma zahvalna za održavanje. Iako nju gaje i amateri kao i profesionalci, i više nego preporčljiva je za ljude koji počinju sa svojom prvom biljkom ili jednostavno ne žele neku sobnu biljku sa kojom bi trebalo previše da se opterećuju. Tako da sa Kordilinom ne bi trebalo da ima greška ako je poklonite nekome ko će gajiti svoju prvu biljku. Međutim, kako bi ona opstala i zadržala svoju egzotičnost i učinila vaš životni prostor što lepšim, preporučuje se da se ipak držite nekih osnovih pravila za njeno gajenje.

Svetlost

Kordilini Australijskoj je itekako potrebna svetlost, ali nikako direktna. Ovo je biljka kojoj zbog svog tropskog porekla itreba dovoljno svetlosti da bi se razvila. Ali to nikako ne znači da je treba držati na direktnom ili prejakom svetlu. Uživa u filtriranoj svetlosti, tako da ne bi bilo loše da stavite neke zavese koje će da pomognu da se umanji uticaj svetlosti. Preporučuje se da izbegavate severnu stranu vašeg stana, jer će u tom delu imati najmanju izloženost svetlosti koja joj je potrebna.

Što se idealne temperature za nju tiče, dovoljno im je obezbediti temperaturu između 18 do 24. Štaviše, u stanju su da podnesu i niske temperature, ali im to neće goditi predugo. Sigurno neće opstati na temperaturi ispod nule, tako da dobro pazite gde je držite tokom zimskih perioda i gledajte da to bude do 8 stepeni celzjusa.

Ne bi trebalo da je držite pored grejnih tela, pogotovo ne pored radijatora tokom zime. Iako bi joj toplota godila, radijator isušuje vazduh, pa će tako onemogućiti pristup vlage ovoj biljci koja joj je potrebna za bolji razvoj.

Zalivanje

Iako Kordilina Australijska voli dosta vlage, zalivanje treba da bude umereno. To će takođe zavisiti od godišnjeg doba, jer će leti tokom toplijih perioda biti potrebno da se biljka zaliva češće u poređenju sa zimskim periodima kada se to čini manje. U suštini, leti je dovoljno zalevati je jednom nedeljno dok će zimi to biti potrebno jednom u dve nedelje.

Najbolji pokazatelj za pravilno zalivanje ove biljke je da to činite kad se zemlja osuši. Nikako ne dolivati vodu u vlažno zemljište jer će to štetiti biljci tako što može da joj uništi koren. Preterano zalivanje može dovesti do truljenja korena biljke pa tako i može u potpunosti da ugine.

Tako da treba biti pažljiv prilikom zalivanja. Kako biste bili sigurni da je vreme da se doda voda, gurnite prst u zemlju biljke i ako osetite da je zemlja još uvek vlažna odložite zalevanje dok niste sigurni da je potpuno suvo. Kada je zemljište biljke dovoljno suvo, tada možete dodati vodu i biti sigurni da je to u redu.

U slučaju prekomernog zalivanja i oštećenja korena, jedini način da je spasite će biti potpuno presađivanje. To će zahtevati i čišćenje korena biljke gde ćete morati da odstranite istrulele delove. Biljku morate zasaditi u zemljište koje je potpuno suvo ali isto koje će biti dovoljno drenirano da se vlaga ne bi zadržavala u dnu saksije i tako ponovo štetila korenu biljke.

Presađivanje

Mlade Kordiline Australijske je preporučljivo presađivati jednom godišnje. Ali je ipak pravi pokazatelj da to treba činiti onda kada biljka preraste saksiju. Kada budete primetili da koren biljke počinje da izbija iz zemljišta to je znak da je vreme da se biljka presadi u veću saksiju. Takođe, presađivanje biljke može biti neophodno u slučaju nekih bolesti ili ako dođe do oštećenja korena. Tada će presađivanje biti od velike važnosti jer može biti jedini način da spasite vašu biljku.

Nakon što biljka poraste, presađivanje je u radu raditi i ređe. Starije biljke možete presaditi i jednom u 2 do 3 godine, ali isto zavisno od toga koliko brzo rasta biljke. Nova saksija u koju budete presadili biljku mora biti za neki centimetar šira, kako bi u nju mogao komotno da stane koren biljke. 

Zemlja za biljku

Zemlja u koju čuvate vašu Kordilinu Australijsku može biti jako bitna, jer će tako moći normalno da se razvije tako što iz tla izvlači potrebne hranljive materije. Sastav zemljišta koji joj najviše odgovara je lisnato zamljište pomešano sa peskom i busenima. 

Ako volite da pripremate sami svoje zemljište, ovo bi bila idelana kombinacija za vašu biljku. Međutim, ako ipak preferirate da stvari radite na lakši način i imate sve već pripremljeno za vas, potrebnu mešavinu možete naći i na našem sajtu. Isto tako, uvek osigurajte da vaša Kordilina ima dovoljno drenažnog prostora pri dnu. Tako da u donjem sloju saksije možete staviti neke kamenčiće koji će pospešiti drenažu i onemogućiti da se vlaga zadržava u korenu biljke. 

Prihrana za biljku

Vašoj Kordilini Australijskoj slobodno možete dodavati prihrani, ali morate biti pažljivi kako to rade. Najbolje i najefikasnije bi bilo da prosto pratite uputstva oko kojih će vam i prodavac pomoći. Ali isto tako ne treba preterivati sa prihranom jer može doći do promene strukture zemljišta koja vremenom neće odgovarati biljci.

Prihranu je potrebno dodavati samo u vegetativnom periodu. Tako da se preporučuje da to činite jednom mesečno tokom leta. U periodu mirovanja biljke, a to su jesenji i zimski meseci, nema potrebe koristiti prihranu. 

Najbolje bi bilo da koristite tečno đubrivo za sobne biljke, koje je isto dostupno za kupovinu na našem sajtu. Pratite uputstva i đubrivo dodajte u zemljište biljke i to će joj isto pomoći da ubrza razvoj.

Razmnožavanje

Postoji nekoliko načina putem kojih se vrši razmnožavanje Kordiline Australijske. Obično se to čini putem reznica, izdancima koji izlaze iz korena, ili putem semena. Najbolje je to činiti putem reznica. Tako da reznice koje su dužine nekih 6 do 8 cm zabodete u lisnatu zemlju do pola. Zalijte biljku, ali bitnije je da ona ima dovoljno toplote, što će joj omogućiti i da se veoma brzo i zakoreni.

S druge strane, razmnožavanje putem semena je potrebno činiti u periodu između januara i maja. Međutim, taj način razmnožavanja je znatno teži, pa iz tog razloga njemu obično pribegavaju profesionalci.  

Česti problemi

Iako je Koridilina Australijska relativno otporna biljka i nije podložna nekim preterano teškim problemima, postoje situacije koje mogu da joj naude. Tu se nalaze i određene bolesti kojima su sobne biljke podložne, ali isto tako može doći zbog nemarne brige o biljci i pogrešnog ophođenja prema njoj. U svakom slučaju, trebalo bi da znate sa kakvim sve situacijama se možete suočiti kako biste mogli pravovremeno da reagujete.

Suvi listovi i opadanje

Kada je u pitanju ova biljka, može se desiti da dođe do sušenja i opadanja listova. To je jedan od jasnih pokazatelja da vašoj Kordilini ne odgovara temperatura ili nema dovoljo vlažnosti vazduha. U svakom slučaju, morali biste da reagujete kako bi se biljka oporavilia.

Najpre možete pomeriti biljku u predeo stana koji je ravnomerno osvetljen i gde neće biti na prejakom ili direktnom svetlu. Ali isto tako morate osigurati da ima dovoljno vlažnog vazduha. Tako da je ne držite u hodniku ili mestu gde može da vuče promaja. A kako biste je oporavili, potrebno je malo orošavanja ili da ispod saksije stavite malu posudu sa vodom.

Štetočine

Kao i svaka sobna biljka, Kordilina Australijska je podložna raznim štetočinama. Njih ćete uglavnom moći da primetite i golim okom, ali isto tako i da prepoznate propadanje biljke koja će početi da se menja. Trips i lisne uši su jedni od najčešćih štetočina koje napadaju ovu biljku, a mogu se rešiti na isti način – Upotrebom insketicida.

Pre nego što budete iskoristili insekticid, proverite kako da ga pravilno koristite i pratite uputstva koja vam je prodavac dao. Naprskajte biljku tamo gde primećujete štetočine, ali nikako ne preterujte kako ne biste izazvali još veće probleme.

Propadanje korena

Kordilina Australijska može da ima problema sa truljenjem korena. I više nego česti su slučajevi kada prilikom održavanja, preteranim zalivanjem dođe do oštećenja korena biljke. Previše vode i vlage može dovesti do truljenja korena, a ako do toga dođe jedini spas bi bilo presađivanje biljke.

To treba učiniti što pre i biljku je potrebno prebaciti u lisnato zemljište koje je skroz suvo i drenirano. Koren ćete morati polako da očistite i odstranite delove koji su oštećeni. Ali budite itekako pažljivi, jer Kordilina ima osetljiv koren, tako da nepažnjom lako možete dovesti do dodatnih oštećenja.

FAQ

Zašto biljka ne raste?

Biljka može da uspori ili prestane sa rastom iz više razloga. Ali najveći problem obično dolazi zbog neadekvatne svetlosti. Ovo je biljka tropskog porekla kojoj itekako treba dovoljno svetlosti za normalan razvoj, ali isto tako nije potrebno držati je na direktnom svetlu. Nađite mesto u kući koje pruža umerenu svetlost i tu je držite.

Kako ubzati rast biljke?

Rast biljke se može ubrzati prihranom. Preporučuje se dodavanje tečnog đubriva jednom mesečno tokom perioda vegetacije. Van top perioda nije potrebno dodavati prihranu.

Kako oporaviti biljku?

Bilja često može da ispašta zbog prekomernog zalivanja. Ako se desi da ste dodavali više vode nego što treba, potrebno je da osušite zemljište a u krajnjem slučaju i da je presadite. To se čini ako dođe do oštećenja korena biljke, kada ćete morati da je stavite u suvo, peskovito, i dovoljno drenirano zemljište.

Čime očistiti listove biljke?

Listove biljke možete očistiti običnom krpom ali i vodom. Prašinu sa biljke skinite krpom a isto tako ćete moći da se otarasite i neželjenih insekata sa listova biljke. Prskanjem biljke, pored toga što je čistite, doprinosite joj i dodavanjem neophodne vlažnosti.

Da li biljka cveta?

Kordilina Australijska može da procveta i razvije roze cvetove tokom letnjeg perioda. Ali se to u sobnim uslovima, pa čak i u našem području nikad ne dešava. Samo i njihovom prirodnom staništu.