Kroton: Nega i Održavanje

Kroton je zimzelena biljka koju karakterišu živopisni listovi zanosnih i različitih boja. U pitanju je tropska biljka koja nam dolazi sa Malajskog arhipelaga, sa kojom su se Evropljani po prvi put susreli u Londonu u XIX veku. Poznata je i pod imenom Kroton excellent a u početku je imala reputaciju kao biljka koja je teško održiva u sobnom prostoru. 

To su ljudi najverovatnije pretpostavili zbog njenog tropskog porekla, ali činjenica je da je Kroton vremenom postala jedna od omiljenijih biljaka za čuvanje unutar stana. To je naravno najviše zaslugom njenog jedinstvenog izgleda koji je odvaja od drugih biljaka, ali i zbog toga što ova biljka zaista nije toliko zahtevna za čuvanje kao što su ljudi u početku mislili. Kako biste u to poverovali, objasnićemo vam sve detalje vezane za ovu biljku i kako je najbolje gajiti da krasila vaš dom.

Fizičke karakteristike

Ono što čini Kroton fascinantnom biljkom su njeni listovi. Ova biljka prosto ostavlja bez daha i to različitim bojama koja vidimo na listovima gde se često dešava da na jednoj biljci ne možemo da nađemo dva ista lista sa istom kombinacijom boja. Sami listovi mogu da budu različitog oblika, zavisno od vrste biljke. Pa tako možemo da vidimo i uske, duguljaste, ovalne, vrpčaste, pa i nazubljene listove. Kombinacije boja uključuje mešavinu zelene, narandžaste, vatreno crvene, braon pa čak i belih nijansi. One se smenjuju u vidu pega, tačaka, šara, pruga i što svega drugog, pa tako dovodi do eksplozije boja sa jedinstvenim spektrom koji nećete videti kod drugih biljaka.

Ustvari, postoji na stotine različitih vrsta Krotona koja se razlikuju uglavnom po obliku lista. Ova biljka je u nastala u tropskim krajevima Malajskog arhipelaga a u Evropu je prvi put viđena u Londonu 1875 godine. Odatle se rasprostranila po skoro celom svetu i to najviše zahvaljujući svom jedinstvenom izgledu. Zbog te neobične kombinacije boja i sklopa listova, dobila je i interesantan nadimak koji glasi Kaput Svetog Josipa, ali isto je zovu i Čudesna biljka.

U svom prirodnom staništu, Kroton raste kao zimzeleno grmlje i u stanju je da dostigne i neverovatnu visinu od 3 metara. Srećom, to nije slučaj u sobnim uslovima gde će biljka najverovatnije dostići maksimalnu veličinu od jednog metra. 

Zbog svoje lepote i jedinstvenog izgleda, Kroton je biljka koju često viđamo u sobnom ali i kancelarijskom prostoru. U stanju je da unese svežinu ali i da oplemeni unutrašnji prostor, ali isto tako funkcioniše kao i prečišćivač vazduha. Pa će učiniti da prostor oko nje bud zdraviji za vas. 

Održavanje Krotona

Mnogi su pogrešno verovali da je ova biljka teža za održavanje, a razlog za to je njeno tropsko poreklo i jedinstven izgled. Srećom, to nije uopšte tačno i ovu biljku mogu da čuvaju i početnici, ali se sve jedno moraju držati glavnih principa kako bi biljka odrasla prava i zdrava.

Svetlost

Kroton je biljka koja obožava sunčevu svetlost a i preko joj je potrebna za razvoj njenih predivnih boja. To je ustvari i raritet kada su tropske biljke u pitanju jer većina njih voli indirektnu svetlost ili čak senovite delove. Međutim, situacija sa Krotonom je skroz drugačija. Raznobojnost listova ustvari zavisi od toga koliko sunčeve svetlosti biljka upije, pa tako slobodno možete da je ostavite da buja na svetlosti. 

Biljku možete čuvati na severnom, istočnom, pa i zapadnom prozoru u vašem stanu. Tako će moći da dođe do najveće izloženosti suncu. Ali isto tako joj odgovara i visoka temperatura kao i visoka vlažnost vazduha. 

Kroton ne voli velike razlike u temperaturi, pa je najbolje da se ona ne menja bez obzira na godišnje doba. Leti joj prija temperatura između 20 i 23°C, a može čak da izdrži i na temperaturi od 27°C. Zimi, ne treba ići niže od 16°C. 

Pošto joj je potrebna velika vlažnost vazduha promaja joj nikako ne odgovara. Isto tako, nije preporučljivo da je držite negde u blizini grejnih tela tokom zime. Bilo bi poželjno kada biste mogli nekako da imitirate njihovo prirodno okruženje i visoku vlažnost vazduha, a to najbolje možete raditi ako čuvate biljku blizu kupatila ili kuhinje gde može imati odgovarajuće uslove.

Zalivanje

Kroton treba ravnomerno zalivati. To znači da je osetljiva na nedostatak vode, ali isto tako ne treba preterivati prilikom zalivanja. Vodu direktno dodati u zemljište, nikako na biljku, a isto tako treba biti i pažljiv koju vodu koristite jer Kroton može biti osetljiv na hemikalije iz vode koje dolaze iz česmuše.

Najbolja opcija za bilo koju vrstu cveća, a pogotovo za ovu je kišnica. Ona sadrži sve hranljive materije koje su joj potrebne. Isto možete koristiti odstajalu vodu na sobnoj temperaturi ali i vodu u kojoj ste kuvali povrće. Destilovana voda je isto dobra opcija jer u njoj nema nikakvih hemikalija koje mogu da joj štete.

Leti se biljka zaliva dva puta nedeljno, dok zimi možete smanjiti na jednom nedeljno. Zemljište bi uvek trebalo da bude vlažno ali nikako natopljeno vodom. Preporučuje se da nakon zalivanja sačekate malo i ispraznite vodu iz podmetača. 

Presađivanje

Kroton je potrebno presađivati s vremena na vreme kako bi se pravilno razvijao. Štaviše, mladim biljkama koje se brže razvijaju će biti potrebno presađivanje i dva puta godišnje. S druge strane, starije biljke je dovoljno presaditi jednom godišnje. 

Presađivanje se preporučuje tokom prolećnih meseca, naročito u aprilu ili maju. Biljku ćete prebaciti u saksiju koja je za nijansu veća od prethodne. Preporučuje se korišćenje tresetnog supstrata jer Kroton voli blago kiselu sredinu.

Pre nego što biljku prebacite u novu saksiju, u njeno dno stavite malo kamenčića kako biste obezbedili dobar drenažni sloj. Isto tako, nije loše dodati malo peska u supstrat kako bi se pospešio protok vazduha. Nakon presađivanja, biljku treba zaliti i ostaviti u hladu kako bi se koren primio i ne zalivajte sledeća dva do tri dana.  

Zemlja za biljku

Kroton voli blago kiselu sredinu, pa kao takvom mu treba obezbediti i prikladno zemljište. Tako da bi najbolje bilo koristiti tresetni supstrat, koji možete naći i na našem sajtu. Veoma je bitno da je zemljište dovoljno vodopropusno, kako bi se višak vode odlivao i sprečio truljenje korena. 

Takođe je bitno napraviti i sloj u dnu saksije koji omogućava drenažu. Isto možete pomešati supstrat sa malo peska koji će omogućiti bolji protok vazduha i isto tako učiniti da višak vode teče kroz rupice u dnu saksije i odliva se u podmetač.

Prihrana za biljku

Prihrana može biti jako bitna za Kroton jer će joj omogućiti brži i pravilan razvoj. Međutim, tip prihrane će zavisiti od toga u kojoj fazi se biljka nalazi – vegetativnoj ili fazi cvetanja. 

U vegetativnoj fazi se biljka razvija i raste, dok je faza cvetanja reproduktivna faza. Kroton je najbolje prihranjivati u fazi vegetacije kako bi joj se omogućio što bolji razvoj. Ova faza traje od aprila do avgusta i u tom periodu možete dodati prihranu jednom ili dva puta mesečno. Nema nikakve potrebe preterivati i davati više, jer će ova količina biti sasvim dovoljna.

Preporučuje se korišćenje mineralnog đubriva na bazi kalijuma. Isto tako možete koristiti i tečno đubrivo za zelene biljke a i tečno đubrivo za lisnate biljke, a obe vrste imate i na našem sajtu. Kalijum je itekako dobar za ovu biljku jer pospešuje pravilan razvoj listova, a dobar savet pri korišćenju prihrane je da ga dodajete u zemljište dok je vlažno.

Razmnožavanje

Razmnožavanje Krotona se obično vrši na dva načina. Jedan je razmnožavanje semenom, ali se više praktikuje razmnožavanje reznicama. Sam proces je vrlo lak i obično se vrši u proleće, dok je adekvatna temperatura za to 24°C. 

Ono što trebate raditi je da izaberete stabljiku koja je bar 10cm dugačka i koja ima bar dva krupna lista na njoj. Bitno je da nož ili klešta koja koristite budu sterilisana pre nego što odsečete stabljiku. Rez na biljci ćete zaprašiti drvenim ugljem, kako biste zaštitili i biljku i vas. 

Pripremite novu saksiju sa drenažnim slojem i tresetnim zemljištem pomešanim sa peskom. Bitno je da novu stabljiku ubacite u vlažno zemljište. Saksiju onda ostavite na svetlo i toplo mesto kako bi se koren začeo.

Razmnožavanje semenom se isto radi tokom proleća a preporučena temperatura je 22°C. Seme ćete isto saditi u tresetnom supstrati i to na dubinii od 1cm.

Česte bolesti

Kroton je biljka koja je relativno otporna na bolesti i određene probleme. Ali lako se može desiti da zbog nemarnosti i zbog neadekvatne brige dođe do problema. To ćete najčešće primetiti po listovima biljke jer je to način kako se ona izražava i priča vam šta nije u redu. Ono što vi treba da znate je kako da prepoznate signale. 

Listovi gube boju i sjaj

Najlepši deo Krotona su listovi a ako oni počnu da gube njihov prepoznatljiv izgled, to znači da nešto debelo nije u redu. Najčešće je da biljci fali svetlosti, što nije toliko strašno sem ako je predugo ne držite u senci. Ova biljka obožava sunce tako da ako listovi gube sjaj, znači da joj fali sunca, pa je potrebno da je odmah pomerite na mesto koje je znatno bolje osvetljeno.

Klonulo lišće

Još jedna situacija gde će Kroton pokazati da nešto nije u redu a to je kada mu klone lišće. To može biti zbog neadekvatne svetlosti ali i zbog preteranog zalivanja. Ovoj biljci jeste potrebno mnogo vode i ona stvarno uživa u tome. Ali dešava se i da ponekad mi preteramo. U takvoj situaciji je potrebno da prestanete sa zalivanjem i pustite da se voda izdrenira kako ne bi nanela još veću štetu biljci.

Opadanje lišća

Opadanje lišća kod Krotona može da deluje zastrašujuće. To je ipak glavni deo biljke i bez njih ona gubi sebe. Nažalost, uzroci za opadanje lišća mogu biti različiti. Počev od prekomernog zalivanja pa do hladne vode koja može biti i puna hemikalija. Isto tako, problem može nastati usred iznenadne promene temperature. Biljka negativno reaguje na naglu promenu pa će taj stres dovesti i do opadanja listova.

Suvi vrhovi lišća 

Kada primetite da se vrhovi listova Krotona suše to je pokazatelj da biljka nema dovoljno vlage. Ova biljka voli kada ima dosta vlage u njenom okruženju pa će nedostatak dovesti do isušavanja biljke. Naravno, počinje sa vrhova i ako se tako nastavi biljka će izgubiti svoju lepotu. Binto je da biljku ne držite na promaji i da joj obezbedite dovoljno vlažnosti tako što ćete je držati u prostoriji blizu kupatila ili kuhinje.

Štetočine

Kao i svaku sobnu biljku i Kroton često napadaju različite vaši ili insekti. Štetočine sa kojima ćete se najčešće susreti su biljne vaši, štitaste vaši, larva crvenog pauka, i crveni pauk. Kako biste ih sprečili potrebno je da očistite listove i iskoristite odgovarajući insekticid zavisno od tipa štetočine.

Gljivična oboljenja

Postoji par gljivičnih oboljenja od kojih Kroton može da pati. To su najčešće pepelnica, šupljikavost lista, i antraknoza. Najbolji lek za to je pravovremeno korišćenje fungicida, jer u suprotnom biljku ne možete spasiti. Međutim, u slučaju šupljikavosti lista, jedino što ćete moći da uradite je da uklonite oštećene listove kako se zaraza ne bi raširila.

FAQ

Evo još par bitnih stvari koje treba znati o Krotonu.

Zašto biljka ne raste?

Biljka može da ne raste zbog nedostatka svetlosti. Ovu biljku treba držati na dobro osvetljenom mestu jer ona najviše napreduje kada je direktno izložena suncu.

Kako ubzati rast biljke?

Rast biljke se može ubrzati prihranom. Nju je najbolje dodavati tokom vegetativnog perioda koji traje između aprila i avgusta. Dovoljno je to činiti dva puta nedeljno.

Kako oporaviti biljku?

Biljku ćete oporaviti tako što ćete prvo utvrditi i razlog koji je tišti. Najčešće se dešava da se biljka zaliva više nego što treba. Tada je bitno da se zemljište osuši i drenira višak vode koji se zadržao u zemlji.

Čime očistiti listove biljke?

Listove biljke možete očistiti običnom krpom tako što ćete jednostavno da prođete kroz nju.

Da li biljka cveta?

Može se desiti da Kroton procveta, ali se to retko dešava u sobnim uslovima. U stanju je da razvije sitne cvetove, zvezdastog oblika koji su bez mirisa, ali isključivo u svom prirodnom staništu.