Zamija: Nega i Održavanje

Zamija (Zamioculcas zamiifolia) ili Lenja žena kako je isto zovu je zimzelena biljka koja pripada grupi sukulenata dok svoje poreklo vuče iz istočne Afrike. U pitanju je jedna veoma lepa tropska biljka koja je u stanju da podari ton egzotične elegancije svakom prostoru, pa je zato i postala jedna od popularnijih sobnih biljaka čak i na našim prostorima. Ali samoj popularnosti prinosi i to da je Zamija veoma laka za održavanje. Kako biste znali kako najbolje da postupate prema ovoj biljci i pružite joj optimalne uslove za razvoj, mi ćemo vam pomoći sa savetima i svim bitnim podacima kako biste to učinili.

Fizičke karakteristike

Zamija je biljka daleko poznata po tome da je savršena za čuvanje u sobnim uslovima, kojoj je potrebno minimalno održavanje. Poseduje velike, zelene, i mesnate listove koji su u stanju da osvoje prostor a savršeni su za prostorije kojima je potrebno osvetljenje. Široki bujni listovi sazrevaju na dugačkoj stabljici i veoma su čvrsti i gusti. Štaviše, primetićete da neke vrste imaju i jedinstvenu strukturu na svojim listovima, što je čini veoma interesantnom. Sama biljka može narasti čak do 3 metra, ali to se ne dešava toliko često jer je većina primeraka znatno manja od toga, pogotovo u sobnim uslovima

Mnogima je pažnju privukao gotovo plastični izgled njenih listovi koji ujedno daje Zamiji i najveću prednost i lepotu.

Zamija nije poznata ljudima samo po svojoj lepoti, već i po svojim spiritualnim vrednostima. Na osnovu Feng Shu-ija, ova biljka ima moć da upija negativnu energiju a mnogi smatraju da donosi i novac i sreću u vaš dom, pa je i zbog toga ljudi i čuvaju. Pored toga, veruje se da donosi blagoslov svom vlasniku, tako da je često viđamo ne samo u porodičnim domovima, već i u kancelarijama i poslovnim prostorima.

Održavanje biljke

Održavanje Zamije je veoma lako i ona zahteva vaše minimalne napore kako bi opstala. Ali, ako želite da vaša Lenja žena bude što zdravija i bujnija, potrebno je ipak uložiti malo truda. Tu naravno spada redovna pažnja u vidu zalivanja i održavanja zemljišta, ali čak i to od vas neće iziskivati neke nadljudske napore.

Svetlost

Što se tiče svetlosti, Zamija je biljka koja ne obožava preteranu svetlost. Štaviše, može opstati i u potpuno tamnim mestima ili u senci, ali tada neće moći da raste i da se razvija. Potrebno joj je bar malo svetlosti kako bi se normalno razvijala i rasla.

Najbolje bi bilo postaviti biljku na mestu gde ima malo svetlosti ili u polusuncu. Zamija ne podnosi direktno sunce, tako da ako je budete izložili takvim uslovima njeni listovi će početi da poprimaju braon tačke. Ukoliko to primetite, znajte da je biljka izložena količini svetlosti koja joj ne odgovara, pa je odmah treba pomeriti.

Da bi mogla da se balansirano razvija, predlaže se da često okrećete biljku slabijim izvorima svetlosti. Tako će svaki njen deo moći da se razvije istom brzinom.

Zamija je egzotična vrsta biljke koja originalno uspeva u stepskim i polustepskim predelima Afrike, što znači da joj je potrebna visoka temperatura da bi opstala. Idelano bi bilo kada biste u sobnim uslovima mogli da održavate temperaturu u rasponu od 20 °C do 25 °C. 

Tokom leta je možete izneti i napolje, pošto će joj ta temperature itekako prijati. Ali kada dođe zima, bitno je da biljku unesete unutra kako bi prezimela. Zamija ne toleriše temperaturu nižu od 15 °C, pa tokom zime morate biti pažljivi gde i kako je držite.

Zalivanje

Zamiju treba umereno zalivati i biti veoma pažljiv tokom tog procesa. Kao i svi sukulenti, Zamija ima svoj podzemni rezervoar vode, pa joj prekomerna voda ne treba a i ne godi. Dovoljno je zalivati vašu Zamiju samo jednom mesečno. Tokom zalivanja, pustite da se zemlja potpuno osuši pa onda dodajte još, i taj proces ponavljajte prilikom svakog zalivanja.

Previše vode i višak vlage mogu oštetiti vašu biljku i dovesti do propadanja korena. Zamiji takođe kao i većini sobnog cveća ne prija zalivanje vode iz česme, pošto ta voda može da sadrži neke dodatne hemikalije. Tako da je najbolje ovu biljku zalivati kišnicom, odstajalom vodom sobne temperature, destilovanom vodom, ili vodom u kojoj ste kuvali povrće.

Destilovana voda ne sadrži nikakve hemikalije koje mogu uticati na biljku. Voda gde je kuvano povrće predstavlja vitaminsku bombu za biljku koja će doprineti njenom razvoju. Dok kišnica predstavlja najbolju moguću opciju za svaku biljku, jer ona sama po sebi apsorbuje sve hranljive materije potrebne biljci.

Presađivanje

Potrebno je s vremena na vreme presaditi vašu Zamiju. To ćete primetiti kada koreni počnu da izlaze kroz drenažne otvore na dnu saksije. U tom slučaju ćete morati da prebacite vašu biljku u novu, veću saksiju.

Ono na šta treba da pazite je da ta saksija ne bude naročito velika od prethonde. Zamija voli kada joj je koren malo zgusnut, tako da ne treba preterivati sa znatno većom saksijom. Treba se samo pobrinuti da novo zemljište bude bogato humusom.

Samo presađivanje ćete odraditi tako što ćete da izvadite biljku sa sve korenom, koji ćete zatim očistiti od zemlje. Potrebno je podrezati donji deo korena koji ćete zatim naprskati vodom. Kada sve to obavite, prebacićete biljku u novu saksiju. Nakon ovoga, vaša Zamija će imati dovoljno prostora da se dodatno razvija.

Presađivanje je najbolje vršiti početkom proleća.

Zemlja za Zamiju

Zamija prosto obožava dobrodrenirajuću zemlju, bogatu pH vrednostima koji sežu između 6 i 7. Korišćenjem komposta ili organskog đubriva ćete isto tako doprineti rastu vaše biljke. Prepručujemo vam da probate neke od naših koje vam mi nudimo.

Ako rešite da sami pravite svoj kompost, morate se pobrinuti da bude pun humusom. To je dodatak koji Zamija najviše voli i znatno će doprinetu njenom pravilnom razvoju.

Prihrana za biljku 

Uslovno rečeno, Zamiji i nije potrebna posebna prihrana. Ali savetuje se da bi ipak to trebalo raditi tokom perioda vegetacije, koji za ovu biljku traje između aprila i avgusta. 

Zamiji je dovoljna blaga prihrana, a najbolje bi funkcionisalo razblaženo tečno đubrivo. Đubrivo bi trebalo koristiti tokom zalivanja a dodavanje ove prihrane je dovoljno činiti jednom mesečno. Koristite male količine, iliti četvrtinu doze.

Tečno đubrivo za sobno cveće je dobro zato što služi kao stimulans za ravoj biljke i posebno je dobro za tipove koje ne cvetaju. Takođe možete koristiti i mineralna đubriva rastvorena u vodi. Ona su jako dobro za jačanje lista biljke.

Isto tako imate i mogućnost da kao prihranu koristite i tečno đubrivo za lisnato ukrasno cveće, jer ono pospešuje i rast biljke i razvoj listova.

Razmnožavanje

Razmnožavanje Zamije se može vršiti na jedan od tri načina – razmnožavanje listićima, deljenjem rizoma, i deljenjem stabličnih reznica. 

Najednostavnije je to činiti razmnožavanjem listova. Prilikom razmnožavanja, možete koristiti i oplao lišće koje padne sa biljke a možete i sami otkinuti jedan list sa same biljke. List ćete onda staviti u supstrat bogat humusom i pustiti ga da se dalje razvije rizom. Znajte da će prvi rizom moći da se formira tek nakon nekoliko meseca.

Saksiju sa listićima ćete staviti u prostoriju gde ima dovoljno indirektnog svetla i onda je zalivati jednom mesečno. Ako želite da podstaknete brži razvoj biljke, to možete učiniti tako što ćete posudu prekriti providnim najlonom.

Deljenje rizoma ili korena Zamije je još jedan delotvoran način za razmnožavanje biljke. Podzemni rizomi čine jedan veoma kompleksan sistem debelih korena koji služe da skladište vodu biljke. Kako biste počeli, potrebno je da prvo odsečete sve nadzemne delove biljke. Izvadite rizom iz saksije i operite ga u vodi.

Odvojite rizom na delove, tako da svaki koren ima bar jednu ili dve nadzemne stabljike. Itekako je bitno da odstranite trule delove korena. Nove korene umočite u rastvor fungicida dok ćete otvorene delove korena posipati ugljem kako biste ih tako zaštitili. Nove rizome ćete na kraju zasaditi u zemlju bogatu humusom.

Razmnožavanje Zamije deljenjem stablične reznice takođe ne predstavlja veliki problem. To ćete učiniti tako što ćete odseći stabljiku biljke koju ćete onda zasaditi u zemljište puno humusa. Potrudite se da to sve dobro zalijete. Stabljike bi trebalo da se ukorene nakon nekih mesec dana, koje ćete zatim zasaditi u saksiju.   

Česti problemi ili bolesti

Bilo koje probleme ili bolesti koje zadese Zamiju ćete moći da primetite preko njenih listova. To je najpouzdaniji način kojim vam biljka pokazuje da nešto nije u redu. A vi ćete onda na osnovu drugih simptoma moći da pravovremeno reagujete i pomognete vašoj biljci.

Preterano zalivanje i izloženost jakoj svetlosti

Ako primetite da listovi biljke počnu naglo da žute, i više je nego moguće da ste biljku zalivali više nego što je potrebno. Ova biljka ne zahteva valiku količinu vode, što je ujedno i slučaj sa većinom sobnih biljaka koje postoje. Zamija se zove Lenja žena sa razlogom, a jedan od njih je da joj nije potrebna prekomerna količina vode.

Preterano zalivanje može dovesti i do truljenja korena, a u tom slučaju šteta može biti prevelika da bi se sprečila. Tako ako primetite da lišće počinje da žuti, prestanite sa zalivanjem i pustite da se biljka osuši.

Isti je slučaj i sa izlaganjem biljke na jakoj svetlosti. Zamiji će biti prijatnije na mestima gde i nema skoro nikakve svetlosti naspram da je izložena jakom suncu.

Ako utvrdite da je biljka bila izložena suncu više nego što treba, jednostavno je pomerite u nekom senovitom delu stana.

Štetočine i bolesti

Zamija je veoma otporna biljka, pa je zato i laka za održavanje. Međutim, iako je otporna na razne štetočine lako se može desiti da je napadnu štetočine iz roda Coccidae, iliti meke skale. One mogu biti različitih oblika i veličina ali i po boji, a primetićete ih tako što će najčešće da se nastane oko oboda lišća ili njegovih žila gde će se hraniti.

Najbolji pokazatelj da su vašu Zamiju napali ovi paraziti je pojava bistre i lepljive tečnosti po listovima biljke. Moraćete što pre i što efikasnije da se otarasite ovih parazita jer tečnost koju oni stvaraju ustvari privlači druge i štetnije štetočine koje će škoditi biljci.

Kako biste se otarasili od ovih štetočina, najbolje bi bilo da listove prskate uljnim sprejevima za cveće.

FAQ

Iako smo dosta toga pokrili vezano za ovu biljku, postoji nešto što nam je možda promaklo. A to možete naći u listi najčešćih pitanja gde vam nudimo i odgovore.

Zašto biljka ne raste?

Jedan od razloga zašto Zamija ne raste je prevelika izloženost sunčevoj svetlosti ili prekomerno zalivanje. Ova biljka uspeva i u potpuno senovitim uslovima, tako da joj prevelika svetlost smeta. Isto tako joj nije potrebno previše vode.

Ako primetite usporen rast ili vidite da se ona uopšte i ne razvija, to može biti zbog prejake svetlosti, tako da saksiju odmah morate pomeriti u senku.

Kako ubzati rast Zamije?

Rast biljke se može ubrzati prihranom ili zemljištem koje je bogato humusom. Razblažemo tečno đubrivo je najbolji vid prihrane za Zamiju, ali ne treba preterivati jer je dovoljan umeren unos prihrane da bi se biljke brže razvijala.

Kako oporaviti biljku?

Sve zavisi od uzroka bolesti biljke. Ako primetite žute listove, to može biti zbog prekomerne izloženosti suncu ili preteranog zalivanja. Kako bi se biljka oporavila, pomerite je u hlad i smanjite količinu vode kojom ste je zalivali. Zemljište bogato humusom isto tako može pomoći oporavku biljke.

Čime očistiti listove biljke?

Listove biljke možete očistiti običnom krpom ili vodom. Preporučljivo je da listove poprskate vodom prvo a zatim ih obrišete čistom krpom.

Da li Zamija cveta?

Zamija jeste biljka koja cveta, ali se to retko kada dešava u sobnim uslovima. Ona može tokom leta da razvije bele i zelene cvetove pri dnu stabljike, a taj cvet najčešće podseća na Kale. Itekako je moguće da čak i ne primetite cvet jer je šiljatog oblika na dužoj stabljici pa će ga ostatak listova često i zakloniti.